МИ СМО ЧАРОБЊАЦИ
Ви знате да ми у души носимо огледало
Зато долазите код нас скромно и стидљиво,
А одлазите срећно и насмејано.
На вашем телу нико неће видети
Наше невидљиве трагове.
Ни рад прстију по вашој прелепој коси.
И док будете занесено шетали
Са блеском среће на лицу,
А други вас задивљено гледали,
Нико неће видети нас ни наше прсте
Јер то су прсти чаробњака лепоте света.
Анђелка Пантелић, професор српског језика и књижевности