МИ СМО ЧАРОБЊАЦИ

Ви знате да ми у души носимо огледало

Зато долазите код нас скромно и стидљиво,

А одлазите срећно и насмејано.

 

На вашем телу нико неће видети

Наше невидљиве трагове.

 

Ни рад прстију по вашој прелепој коси.

 

 И док будете занесено шетали

Са блеском среће на лицу,

А други вас задивљено гледали,

Нико неће видети нас ни наше прсте

Јер то су прсти чаробњака лепоте света.

 

                                        Анђелка Пантелић, професор српског језика и књижевности