ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ БОЈАНИ
Гледам твој лик у својим очима
глас твој ми је у ушима
осмех твој је заробљен у моме срцу.
Ко њега може заборавити?!
Бојана, добрице,
префињена лепотице
наша краљице!
Била си увек прва:
латица, тигрица, другарица.
Душу ти нисам знала
била је скривена птица коју сам само осећала.
Не знаш колико ћеш нам недостајати,
колико ћемо за тобом туговати,
и нико нам тебе не може надокнадити.
Срећна сам што си у мом животу постојала,
а несрећна што сам без тебе остала.
Песму је написала дугогодишњи професор српског језика и књижевности у Школи за негу лепоте Анђелка Пантелић, од недавно у пензији.
У знак сећања на професорку Бојану Озмец у Школи се сваке године организује такмичење рецитатора Меморијал Бојане Озмец. Интересовање наших ученика за ово такмичење је велико. Чланови стручног жирија овог меморијала годинама су били професори српског језика и књижевности средњих стручних школа и гимназија са општине Вождовац, али и наши познати песници.
Leave a comment