Историјат

Више од шест деценија Школа за негу лепоте у Београду представља најбољу институцију у земљи у средњем образовању ученика за сценске маскере, власуљаре, педикире, маникире, мушке и женске фризере.

Фризерска школа под називом Стручна школа број 13, делатности личних услуга, формирана је 4.12.1951. године као Школа ученика у привреди фризерске струке.

Школа је годинама била једина самостална образовна институција овог профила у земљи која је у континуитету образовала ученике за занимања личних услуга.

Све је почело 1902. године  када је основан  први “Дамски фризерски салон за женскиње“ у Улици краљице Наталије.

Прво организовано едукативно систематизовано изучавање фризерског заната у школском систему Србије било је у оквиру „Женске домаћичке школе“ која је основана 1907.године у Господар – Јевремовој улици. По наставним плановима те школе, у коју су на изучавање заната долазиле девојчице после завршене четворогодишње основне школе, учени су предмети мушко и женско шишање и бријање.

После Првог светског рата отварају се вечерње занатске школе. Прва занатска вечерња школа основана је 1920. године. У оквиру ове школе извођена је настава за бербере и берберо-фризере. Ова школа је била једина такве врсте све до 1934. године.

После Другог светског рата Школа је добила назив Стручна мешовита школа број 14. Формирано је одељење фризерско-берберске струке тј. скраћено школовање од годину дана.

1951. године донета је Одлука о оснивању и почетку рада Стручне школе ученика у привреди број 3, личних услуга. Од делатности личних услуга изучавали су се следећи занати: фризерски, берберски и берберско-фризерски. Тек школске 1955/1956. уведенa су и новa занимањa: козметичар и фризер-власуљар.

Школске 1964/1965. Школа је прерасла у Школски центар у коме се практична настава само допуњавала, али не и целовито изводила. У школској 1965/1966. години основано је експериментално одељење са целокупном практичном обуком у школи. Наредне школске године тај број се повећао на седам одељења.

Школске 1967/1968. Одлуком начелника Секретаријата за образовање града Београда, Школа је добила на трајно коришћење зграду у Улици Моше Пијаде 6.

Школске 1968/1969. године уведен је нов смер у Фризерској школи – педикир за које је постојало велико интересовање јер је оно први пут уведено у образовни систем Југославије.

1969/1970. Школа је као прва у Београду и Србији, од свих школа за квалификоване раднике прешла са двогодишњег на трогодишње образовање. Школа је, уз дозволу просветних органа, сама написала Планове и Програме, и то веома успешно.

Образовни центар за негу лепоте је по Плану уписа за школску 1977/1978. у првој години заједничких основа усмереног образовања уписао седам одељења. Наредне школске године није се вршио упис у први разред заједничких основа.

Школске 1980/1981. први пут су се школовали мушки и женски фризери техничари четвртог степена и сценски маскер и власуљар четвртог степена.

1986/1987. извршено је пресељење у нову зграду у Војводе Степе 283 што је представљало разрешење тешких  просторних услова у којима је Школа била од пресељења у Хумску улицу 1982/1983. Школи је био омогућен упис ученика у први разред усмереног образовања.

004

Од школске 1987/1988. па до данас постоји трогодишње образовање за  мушког и женског фризера, педикир–маникир и четворогодишње образовање за сценског маскера и власуљара. / из Монографије аутора професора Драгана Павловића /

Школа за негу лепоте је 2001. године добила на трајно коришћење зграду у улици Јована Суботића 2 где се и данас налази. Школске 2008/2009. реализована је санација и адаптација објекта који има 17 учионица, 4 салона за мушке и женске фризере, 2 салона за педикир-маникир и 2 два салона за сценске маскере и власуљаре, 1 кабинет за информатику, библиотеку, салу за физичко васпитање, 6 канцеларија. Настава се реализује и у објекту у Војводе Степе у којем се налазе салони за практичну наставу: 3 салона за женске фризере, два салона за мушке фризере и две учионице.

За шест деценија, школа се постепено развијала, уводећи већи број стручних и општих предмета. Занимљив податак је да школа уводи занимање педикир од школске 1968/69. године, које први пут уведено у образовном систему СФРЈ. Школа за негу лепоте је и прва од школа за квалификоване раднике која је увела учење страних језика. Дуго времена je устаљена пракса у школи је доступност фризерских, педикирских и маникирских услуга приватним лицима.

Ученицима је омогућен и низ ваннаставних активности и рад у различитим секцијама, од учешћа на такмичењима, спортским манифестацијама, ревијама, како самосталним, тако и поводом битнијих догађаја. Десетине хиљадa ученика стекло је дипломе за власуљаре, сценске маскере, педикире, маникире, женске и мушке фризере. Са овим квалификацијама омогућено им је даље усавршавање и добро запослење. Квалитет образовања које стичу, потврђен је још у току школовања на такмичењима на којима ученици освајају највећа признања. Многи бивши ученици су врхунски мајстори свог заната, учесници европских и светских такмичења, чланови различитих струковних домаћих и иностраних удружења.

VEL_6923