Група ученица одељења 3/2 и 3/3 у среду 15.маја 2023. посетила је Бајракли џамију на Дорћолу.

Љубазно нас је дочекао и инспиративно предавање одржао главни имам Бајракли џамије Рамадан еф. Мехмети. Научили смо да је џамија саграђена 1575 године. Димензије су јој 10X10 метара колике су и димензије Кабе (Ћабе) у Меки. У почетку се звала Хаџи Алијева џамија према задужбинару. Међутим, пошто пред овом џамијом стајао бајрај (нарјак, застава) којим чијим се подизањем означавао почетак времена за молитву а сшуштањем крај, онда ју је народ по томе препознавао па се тако усталило име Бајракли џамија.

Са проповедаонице – мимбера (дрвена конструкција) хоџа се обраћа верницима беседом на боглословске теме или на актуелне теме (пост, понашање верника, савети:..). На 99 медаљона који се налазе на зидовима џамије исписано је 99 имена Божијих (Алах, Милостиви, Самилосни…).

Махфил (галерија) је простор на коме се моле жене премда, како је истакао имама Рамадан, њихова молитва код куће је вредан подвиг па не морају да долазе у џамију на заједничке молитве које су обавезне за мушкарце.

Пре молутве се попуњавају и изравнају сафови (редови). Верници су збијени један уз другог у правилном реду (лева нога једног верника додирује десну нофу следећег у сафу) чиме се показује јединство и уређеност заједнице. Лицима су окренути у правцу Кабе, односно Меке. Имам који предводи молитву стоји у михрабу – ниши која се налази баш на том зиду који гледа ка Меки.

Наше посета се завршила десетак минута пре 13 часова када почиње подневна молитва. Две ученице су остале да учествују у заједничкој молитви. Пре тога су биле у обавези да узму абдест односно да оперу руке, врат и уста како би чисте изашле пред Бога.

Посету су реализовале Сузана Живковић, професор српског језика и књижњвности и Душица стојковић, вероучитељица.

Драго нам што је фабрика Farcom, препознала баш у Школи за негу лепоте темељ струке, и од ове године ће заједно са наставницима градити професионални пут наших ученика.
Као једна од водећих фабрика на Балкану, са традицијом старом 50 година, својим професионалним козметичким производима, ученике наше школе ће кроз часове практичне наставе, уводити у свет препарата за колоризацију, стилизовање и негу косе.
Од сада заједно учимо, растемо, усавршавамо се, пратимо трендове, размењујемо искуства и стварамо успешне генерације фризера.

Поносни смо што смо дугогодишњу сарадњу са компанијом Unitech d.o.o. заокружили опремањем наша два школска салона а ђаке школе, будуће фризере, кроз едукативне радионице додатно упутили у асортиман који Unitech нуди. Едукација ђака је кључна за њихов будући успех у животу и раду а подршка у виду едукативних програма додатно их инспирише и мотивише да постигну своје најбоље резултате. Још једном, из срца се захваљујемо на вашој подршци и радујемо се наставку наше успешне сарадње у будућности.

Према плану Тима за ваннаставне активности и Стручног већа друштвених наука, 21. Марта 2024. реализована је посета Цркви светог марка и Ташмајдану.

Црква светог Марка изграђена је пред  Други светски рат и до изградње Храма светог Саве  била је највећа црква у Србији.  У близини ове цркве налази се место са ког је 1830.године прочитан Хатишериф којим је Србија добила унутрашњу аутономију и кренула путем самосталног развоја.

Црква није до сада осликана па су у току радови на изради мозаика. Завршен је иконостас и иконе у олтару које доминирају простором: Богородица шира од небеса и Христос Пантократор.

Највећа знаменитост је гроб цара Душана. Цар Душан је био сахрањен у својој задужбини, манастиру Светих архангела у Призрену. Када је манастир разорен у веме Синан-паше, гроб је остао пуст. Године 1927., археолог Радослав Грујић је, идући трагом историјских списа пронашао гроб са посмтртним остацима цара Душана. Посмртни остатке је пренео у Београд где су најпре чувани у Патријаршији да би 1968. године уз посебну свечаност биле пренете у Цркву светог Марка.

Ученици Школе за негу лепоте испред саркофага цара Душана

Шал царевића Алексеја

Тик уз Цркву светог марка налаизи се Руска Црква Свете Тројице у којој је и седиште Подворја Московске патријаршије. Ова светиња је подигнута за потребе руске емиграције коју је краљ Александар примио након Октобарске револуције. Припадници те генерације емиграције су дали допринос развоју науке, просвете и архитектуре у Краљевини Југославији. Са собом су понели многе знамените реликвије као што су рука Јована Крститеља, икона Богородице „Филермоса“. Руска црква на Ташмајдану са великим пијететом чува шал царевића Алексеја које су му плеле његове сестре, велике књегоње Романове, још пре него што се родио. Тај шал су Белогардејци нашли на месту страдања породице Романов и понели са собом у егзил.

Шал царевића Алексеја

Наука и религија ходају заједно

Идући Булеваром  краља Александра ка Ташмајдану,  неминовно је било да ходочастимо  и до  зграде Техничког факултета и сусретнемо се са Николом Теслом,  заставши пред његовим спомеником, поменувши и овог нашег великана.

Током посете ученици су се понашали зрело и одговорно, указујући поштовање према знаменитостима које смо обишли. Успешно су користили ИКТ за сналажење у простору и добијање додатних информација о знаменитостма. Сматрају да током ваннаставних активности науче доста у релаксирајућој атмосфери, предлажу њихово чешће организовање.

Поносни смо и захвални VSD Trade компанији што је од ове школске године постала стручни сарадник наше школе, опремила салон и донирала прибор, алат и препарате у циљу подршке и мотивације наших ученика.

Сем донације, едукативне радионице ће постати наша заједничка традиција. Мотивационе индивидуалне приче успешних фризера, њихова искуства, однос према раду и практичан рад ће сигурно позитивно утицати на ученике који су се определили за “златни занат” који са разлогом носи тај епитет. Поносни смо што смо постали сарадници и пријатељи који
заједничким снагама јачају будућност и темељ наше струке.

Хвала нашим реномираним фризерима господину Војиславу Радивојевић и господину Александру Демићу.

Настава изван учионице одувек је била најприхваћенији облик рада из угла ученика. У ери владавине технологије, у којој се све више инсистира на савременим методама учења, теренска настава постаје све траженија и потребнија. У Школи за негу лепоте се овакав облик рада често практикује и ученици имају прлику да уживо виде оно о чему се говори током теоријске наставе. Било да је у питању посета музеју, одлазак на изложбу или обилазак неког споменика културе, настава изван учионице доноси вишеструку корист. Дружење и учење кроз шетњу и раговор, оплемењује живот сваког ученика а знање које стичу на овај начин доприноси не само стицању опште културе већ и добром расположењу.

Сваког месеца ученици Школе за негу лепоте имају прилику да посете Храм Светог Саве на Врачару. Овако осмишљена настава пружа младим људима могућност да упознају не само историјски значај ове светиње, већ да кроз аутентични живопис Храма, препознају детаље из јеванђелских записа, о којима су слушали на часовима верске наставе, историје и српског језика. Да су ученици веома заинтересовани за овакав облик рада, сведочи и чињеница да су више пута изразили жељу да посете разне споменике културе у престоници, али и богомоље других верских заједница. Упознавање различитости (културолошких и религијских) умногоме доприноси развијању толеранције и оплемењивању међуљудских односа, што нам је у данашње време потребније него икада.

Ана Марјановић вероучитељ

Поводом Националног дана књиге 28. фебруара Школа за негу лепоте прикључила се акцији Читајмо гласно коју организује Друштво школских библиотекара Србије.

Поводом националне промоције читања у школској библиотеци окупили су се ученици који су заједно са библиотекаром и наставницима читали омиљене стихове и одломке из одабраних прозних дела наше и светске књижевности. Након  читања разговарали су о прочитаним делима, о значају књиге, као и о томе шта она представља и које место заузима у животу савремених читалаца.

Читање је почело у пет до дванаест (11.55 часова), што  је симболично представљало крајње време да се окренемо неговању књиге и културе уопште. Ово је била прилика да се још једном подсетимо да је књига и даље веома важна у духовном развоју човека, да опстаје вековима уназад и да и данас, у време савремених технологија, ипак проналази свој пут до читалаца.

Захваљујући овој акцији, ученици су уживали у дружењу и подстицали једни друге на неговање културе читања и очување матерњег језика.

Прослава школске славе почела је свечаним чином освећења славског колача и жита. Домаћин је био Јован Лаушевић, професор физочког васпитања.

Уследила је Академија коју су припремили ученици са својим наставницима уметничких предмета и српског језика и књижевности: Александра Абрамовић, диригент школског хора, Данијела Јелић, Сузана Живковић и Јелена Бајић, уредници рецитала.

Након „Ускликнимо с љубављу“, рецитал нас је одвео у доба када је Свети Сава донео одлуку да се замонаши и представио нам како је та његова одлука утицала на мајку, вереницу, на монаштво и на народ.

За крај приредбе одабране су пригодне музичке нумере које су талентовани ученици одабрали по својој вољи и извели под пратњом диригента Александре Абрамовић.