На Гробу цара Душана

Према плану Тима за ваннаставне активности и Стручног већа друштвених наука, 21. Марта 2024. реализована је посета Цркви светог марка и Ташмајдану.

Црква светог Марка изграђена је пред  Други светски рат и до изградње Храма светог Саве  била је највећа црква у Србији.  У близини ове цркве налази се место са ког је 1830.године прочитан Хатишериф којим је Србија добила унутрашњу аутономију и кренула путем самосталног развоја.

Црква није до сада осликана па су у току радови на изради мозаика. Завршен је иконостас и иконе у олтару које доминирају простором: Богородица шира од небеса и Христос Пантократор.

Највећа знаменитост је гроб цара Душана. Цар Душан је био сахрањен у својој задужбини, манастиру Светих архангела у Призрену. Када је манастир разорен у веме Синан-паше, гроб је остао пуст. Године 1927., археолог Радослав Грујић је, идући трагом историјских списа пронашао гроб са посмтртним остацима цара Душана. Посмртни остатке је пренео у Београд где су најпре чувани у Патријаршији да би 1968. године уз посебну свечаност биле пренете у Цркву светог Марка.

Ученици Школе за негу лепоте испред саркофага цара Душана

Шал царевића Алексеја

Тик уз Цркву светог марка налаизи се Руска Црква Свете Тројице у којој је и седиште Подворја Московске патријаршије. Ова светиња је подигнута за потребе руске емиграције коју је краљ Александар примио након Октобарске револуције. Припадници те генерације емиграције су дали допринос развоју науке, просвете и архитектуре у Краљевини Југославији. Са собом су понели многе знамените реликвије као што су рука Јована Крститеља, икона Богородице „Филермоса“. Руска црква на Ташмајдану са великим пијететом чува шал царевића Алексеја које су му плеле његове сестре, велике књегоње Романове, још пре него што се родио. Тај шал су Белогардејци нашли на месту страдања породице Романов и понели са собом у егзил.

Шал царевића Алексеја

Наука и религија ходају заједно

Идући Булеваром  краља Александра ка Ташмајдану,  неминовно је било да ходочастимо  и до  зграде Техничког факултета и сусретнемо се са Николом Теслом,  заставши пред његовим спомеником, поменувши и овог нашег великана.

Током посете ученици су се понашали зрело и одговорно, указујући поштовање према знаменитостима које смо обишли. Успешно су користили ИКТ за сналажење у простору и добијање додатних информација о знаменитостма. Сматрају да током ваннаставних активности науче доста у релаксирајућој атмосфери, предлажу њихово чешће организовање.